Odavno nije bilo ovoliko velike, enor­mne gužve ispred SKC-a. Čekajući strpljivo u redu preko 1.500 ljudi pri­došlih iz svih krajeva drage nam do­movine je došlo da čuje uživo prvu sopranistkinju heavy metala, trideset­jednogodišnju Tarju Turunen, nekada frontwomenku u Jevropi i još pone­gde popularnog simfo-power-gothic metal benda Nightwish, danas vlasnicu očiglkedno uspešne solo karijere. Karte za ovaj događaj su odavno postale retkost ili su dostigle mno­go veću cenu od onih u pretprodaji (naravoučenije poneki put je mnogo pametnije pazariti kartu unapred, možete se i obogatiti). Njen matični bend je ove godine odsvirao svoje na festivalu "Izlaz", ali po svima Tarja je upravo ono što su oni želeli čuti i videti, e pa evo i nje iza zavese u prepunoj Sali uz silnu ciku i viku odobravanja frenetično joj odate publike.
Zavesa nije pala a Tarjina silueta se sasvim lepo videla iza iste a iz razglasa je ova prilično falsetoidna sopranistkinja po­čela sa "Boy & The Ghost" jednom od numera sa njenog poslednjeg albuma "My Winter Storm". I pevaše ona tako, a onda zavesa pade i bend joj se pridruži na bini te poče "Lost Northern Star". Svi mobilni telefoni kao i digitalni fotoaparati zasijaše i osvetleše salu SKC-a više od rasvete sa bine. Tri­jumf na keca, pobeda u gostima, kao kad igra Barcelona pro­tiv Basela. Čista petica, što za Tarju što za publiku. "My Little Phoenix", ma da svi goth-ovi i goth-ovke u delirijum, kao i is­mfo-poweraši. A bend uvežban, nimalo ne leluja, za razliku od odežde gospođe Turunen. U stvari bend nikako ni ne može da leluja kada za držača ritma ima preiskusnog 48-godišnjeg bubnjarskog veterana, fa­ntastičnog ameriknca Mike Tearranu (ex­Yngwie, Masterplan, Tony McAlpine, Lukather, Axel Rdi pell, Rage...), postavljenog iskosa sa desne strane bine ne bi li nadgledao onu Tarjinu nejač, što bi se sasvim sigurno zbunila da moraju da uskoče u najobičniji r'n'r šablon. Uopšte, generalno gledano svi bendovi sličnog profila imaju taj problem, uvež­bani su do j..a i osim toga što su navežbali nisu ni za šta, ukratko sviraju tačno & fri­gidno, baš kao što je i muzika koju popularna pevačica nudi, bez obzira na raspon joj glasa i menjanje 'aljina. "I Walk Alone" recimo hit sa potonjeg joj albuma i "Sing For Me" uslediše, a pre toga sasvim iskreno s njenje strane gospođa Turunen je rekla kako nije očekivala ovakav doček u glavnom gradu države čiji novi pasoš još nigde nije priznat. Hm, makar je delovala iskreno, publika je ionako bila u stanju da proguta sve što Tu­runenka progovori. I lepo svetlo i dobar zvuk i uvežbanos' i sve što ide uz to i sve je meni lično bilo nedinamično i dosadno, sa velikim D. I to dosadno je takođe bilo upotpunjeno sa jednom od najtupavijih Nightwish pesama ikada "Nemo".
E, Nightwish sada "nemaju" Tarju, pa eto im ga na, a Tarja "ne­ma" njih pa joj dobro ide, čak i po snegu i zimi sa omota. "Minor Heaven" u sklopu sa "Seeking For A reign" i "Oasis" doveše do kraja zvaničnog dela koncerta koji je bio zaključen sa najodvra­tnijom obradom ikada. Onaj ko je preslušao album zna o čemu se radi, amoj zbunjeni drug koji je čak i branio Nightwish je pri početku izvođenja pomenute pesme ostao poprilično zatečen i zbunjen. Ha, obrada legendarnog hita Alice Cooper-a "Poison". Alice, ekspresnim postupkom mora da umesto svoje glave na giljotini (što mu je uobičajeni deo nastupa), poturi lutku sa Tar­jinom glavom. Odobravam pod hitno. šta uradi ova žena od te preko mere popularne pesme, to je za osudu, ali publika peva­še sve vreme, kako i ne bi kada je to upravo kompozicija koju njih devedeset posto i je­dinu zna iz Cooper-ovog repertoara. Joj, tragedije usmerenog obrazovanja. I posle ot­rova, kratka stanka pa bis, koji je takođe izazvao eksploziju oduševljenja. Zašto, pa zbog pesme "Wishmaster" njenog prethodnog benda, a onda još dva solo Tarjisanja u vidu "Die Alive" i "Calling Grace" i ode "operska" žena iza bine i ostavi publiku da prepričava koncert. Dokaza žena da je (severna) Zvezda i da može da parira čak i "slepim čuvari­ma" po posečenosti na koncertu, a većinu nas kojima se godine pišu preko treće crte ostavi totalno ravnodušnim, da ne beše raspoloženog Terrane... bio bi ovo koncert za zaleđivanje od dosade.