Dan posle dobrog ali neposećenog Lakinog koncerta u Strava centru, su­sreo sam se sa još više avetinjski pr­aznim klubom DNK u SKC-u. Hajde, da uzmemo u obzir da za Lover jedno 98,8% posto populacije nije ni čuo, ali zar je moguće da ljude u ovoj ze­mlji baš ništa ne intrigira ili je konač­no uticaj kraha berze u Americi počeo da daje znake sunovrata i srpske privrede, što se opet da odraziti na džep potrošača. Sumnjam da je to dok svi koji puše - puše Marlboro, i tako to. Nezainteresovanost je očigledno uzela maha, a to je upravo onaj najriskantniji stav u glavi svakog pojedinca, baš kao i naroda... no ovo je tekst o koncertu koji je bio i više nego dobar s obzirom na sveukupno brojčano stanje, koje nije prelazilo 35 (da, i slovima trideset petoro) ljudi.
Iako, vidno indisponirani neprisustvom publike, ali vrlo profesionalno raspolo­ženi, Lover su svoj na albumima malo žešći pop pred ovim auditorijumom do­veli do punk-rock kanonade. Da, takva im je koncepcioja pesama.
Uopšte svaka dobra punk-rock pesma, može biti dobar pop i obrnuto, veni vidi viči: punk-rock. U pesmama je sve na svom mestu, šablon radi do kraja, baš kao i bend kome nije nedostajalo eks­plozivnosti (izgeld jeste, ali ne može baš svako da bude kao Backyard Babies). Jedan od gitarista je kao mali očigledno ispred ogledala vežbao scenske pokrete i pitao isto: "Ogledalce ogledalce, ko od gitarista pravi najbolju 'vetrenjaču', onaj iz Who ili ja?". Ogledalce mu sasvim sigurno nije odgovorilo, ali on to uporno radi u svakoj pesmi i doprinosi "atmosferi" u kojoj su se brze i kratke numere kao "Ronnie" ili "No More Reason" izvukel ispred ostatka materijala i naterale "šačicu" posetilaca da s neskrivenim simpatijama prihvati Lover (samo kao bend, ono drugo bi bilo zastrašujuće) i da ih čak pozove na bis, na kome su Lover odrapili još tri pesme i otišli sa bine. Sat vremena dobrog i zdravog zvuka, čak i relativno dobro kontro­lisanog od strane dežurnog tonca, malo li je za utorak veče kada nema Lige šampiona?