Debeli minus (što u novčaniku, što u vazdušnoj smrzoturi), nije obećavao baš neku valjanu posetu navrat-nanos najav­ljenom nastupu Starfuckersa, kojih u BG-u nije bilo pa, mi­nimum nekih pet meseci. E, sada pošto su ljudi čudna sor­ta, sve je ispalo sasvim solidno i oko 100 posetilaca je doš­lo da čuje jedan od retkih cover bendova sa mnogo druga­čijim repertoarom od svoje muzičarske sabraće. Ispostavilo se sasvim dovoljno za dobru atmosferu (uz standardno do­bar zvuk u Living Room-u i standardno odvartnu "binu"), koja je i uobičajena na njihovim nastupima, naročito kada se očekuju "ONE" pesme. A do "onih" pesama je valjalo stići.
Na početku nastupa Starfuckers su bez pardona i vrlo si­gurno i nabijeno odrapili dve Therapy? Obrade. "Nowhe­re" i "Screamager", a zatim "Pet Cematary" od "braće" Ra­mones, koja je zvučala kao da je Therapy? sviraju. Uop­šte, sve gitarske deonice koje Alen ("Imam novog Gib­sona") Jovanović svira, imaju taj Therapy? rifažni šmek, što je za svaku pohvalu. A onda je došao na red i splet opšte poznatih narodnih igara započet sa "Minijaturom" Starih pizdi, da bi se Starfuckers u punom sjaju iskazali u obradi onog "pišaoničastog" benda "Uzalud pitaš". Opas­na obrada, bez prenemaganja i puna živog punk-rock rit­ma, koji od te kompozicije haustora, pravi pesmu koju ja u ovakvoj izvedbi mogu i da odslušam. Ako je nekome nešto čudno, napisaću nešto što nije etički opravdano ali ja ne podnosim, mrzim itd Haustor i to uspešno već dugi niz go­dina. Dok su svirali to "uzaludno pitanje", prisetih se kako su me Goblini odvukli '95 go­dine na Haustor, dan posle njihovog koncerta u Skoplju. Kako smo Fric (tadašnji bub­njar Goblina) i ja "psovali sve vreme koncerta što one na bini... ma da, dobro je podsetiti se. Ali zato je domaća publika, neuništiva, oni očigledno vole sve, na jeziku na kom mo­gu da pevaju, samim tim su zdušno i sa oduševljenjem pozdravili ovu verziju pesme Haustora. Splet sličnih pesama se nastavio uz obrade Azre, EKV-a, Idola, Metka koje je ritam sekcija Max (bas, vokal) i Ivan (bubanj, vokal) zdušno "metalisala", čisto da bi se dobilo na žestini koju originalne verzije nisu imale. Prvi deo seta je ipak priveden kraju uz "White Wedding" (vokal Max), "Faith" i "Rocky". Zadovoljavajuće energično i začuđuju­će uz vrlo malo pošalica između pesama kojima je Jovanović sklon. No, rezime prvog poluvremena je bila dobro skrojena set-lista, na kojoj se evidentno dosta radilo i sas­vim stabilan bend, koji ne preteruje u želji za instrumentalnim dokazivanjem (što bi i bilo pogrešno, ne i nemoguće) + dva tri "opasna nagruvavanja pesama".
Pauza je zaista bila kratka (otprilike kao u poluvremenu fuzbalske utakmice + ponov­ljeni golovi i dobri potezi) i Starfuckers su krenuli u drugi deo seta u kome su svi očekivali da čuju "One" pesme. Prva od njih na repertoaru je bila pesma bratskog benda koji se nekada odazivao na ime Džukele: "Amerika". Da, dobro pomama i sve što ide uz to je ispratila i ovu pesmu, a svega nekoliko pesama kasnije među ko­jima je bila opasna rockačina "San" inače prva autorska pesma Starfuckersa, usle­dilo je i glavno jelo. Pesme Goblina su konačno došle na red i očigledno je da i danas umeju da naprave frku kao onda kada su nastale. "Trag", "Ona", "Daleki put", "Anja, vo­lim te", "eLeSDi se vraća kući", "Punk's Not Dead" i "U magnovenju" su dale publici ono po šta je došla. Poruku, stav, zezanje i dobru koncepciju pesama, a to je upravo ono što mnogim današnjim domaćim bendovima fali i kako mi se čini faliće im i dalje. Za sam kraj "San" je odsviran još jednom ne bi li publici pesma ušla u uši. Ulazi i prvi put, nije nikakav problem, sve je vrlo pamtljivo i višeglasje radi svoj posao, baš kao i čvrst, na momente i brz ritam.
Kao prva autorska pesma "San" je obezbedio dobru polaznu osnovu, a sada što je toj pesmi za porađanje trebalo jedno dve godine... eh, ako se rukovodimo tom logikom (a može i prostom matematikom) debi album Starfuckersa će izaći negde 2029, na primer u proleće. Nadam se iskreno da će ovaj odličan trio, uskoro doneti odluku šta želi od svoje karijere. Na to Hamletovsko pitanje: biti dobar cover bend ili biti samostalni autor­ski muzički radnik, treba ipak dati odgovor. Ako prevagne prva solucija onda na njihove svirke treba dolaziti jer će se sasvim sigurno dobiti dobra porcija rock'n'rolla sa punk-rock-metal primesama. A, ako se bend odluči za drugu opciju, imaćemo dosta mogućih hitova, potencijal je prikazan na opštu radost svih prisutnih. Zvezde su predskazale da će biti j...nja.