Ovo je bio još jedan u nizu događaja koje je beogradskoj pretežno EBM/dark/gothic populaciji priredila promoterska kuća "Night pro­motion". Na njihovu žalost, osim viktorije sa dovođenjem Diorame u ovaj prostor, osipanje (neobaveštenost) publike je bila itekako vidljiva i na ovom nadasve odličnom koncertu.
Svega, pa neka i preteram, 300 posetilaca je došlo da vidi trenut­no najveći industrial/ebm bend današnjice, Norveško-američku kombinaciju poznatu pod imenom CombiChrist.
Pre toga na delu je valjalo i videti austrijski dvojac Aesthetic Perfection, koji su uz tipično predvidljive ebm ritmove uspeli da zagreju do­maću publiku. Doduše uz pevača kao što je Daniel Graves (vrlo zanimljivo, pravo austrij­sko prezime) i njegov scenski nastup, kao i uz vrlo dobro i glasno ozvučenje, noge su hteli vi to ili ne morale da se pomeraju u ritmu muzi­ke za ples. Estetski perfektni, vedri austrijanci su promovisali dosta pesama sa novog albu­ma "A Violent Emotion", koji će im sigurno do­neti puno klupskih hiteva, pogotovo što imaju vrlo dobre i prigodne tekstove za žanr kome pripadaju. Jedan stih mi se sasvim dopao: "I'm not evil, you're just weak" ili tako nekako, a i ostatak je bio u tom stilu. Krajnje za­bavan duet, s tim što je Graves, očigledno mnogo vremena proveo kod kuće studirajući scensko ponašanje i trčanje Marilyn Mansona, baš kao i držanje mikrofona. Naučio je dobro sve lekcije, još da je imao i seriju čučnjeva… bio bi po pokretima savršen scen­ski klon. No, uz već pomenute dobre plesne numere, bez plavih plesnih cipela i beso­mučno ponavljanje reči Beograd između pesama (maka znaju gde sviraju, za razliku od nekih) Aesthetic perfection su odlično odradili svoj deo posla. Ma, "Living The Wasted Life".
Pauza, koja je usledila pre nastupa Com­biChrista je bila sasvim dovoljna da se lju­di saberu, a nakon toga i da se suočeni sa činjenicom da je nestalo piva na šanku i neprijatno iznenade. Na svu sreću već samom pojavom na bini CombiChrist su naveli sve prisutne da zaborave na taj ne­mili "šankerski" događaj. Iz vazduha, uda­ranjem po "indijanerima" profilom okrenu­tim publici adekvatno našminkani Joe Letz je označio početak "industrial/ebm/metal" ugođaja. Zvuk je bio još snažniji, čak je sve išlo toliko daleko da su se i sveže postavljeni zidovi u velikoj sali DOB-a, tresli. Sa­mim tim ni pojava, baš kao ni ponašanje lidera benda Andy La Plegua nije bila daleko od opšteg inferna koji je polako ali sigurno nastajao. Krajnju "nabudženost" događaju dodavao je okrečući se između dve klavijature na sredini bine Z-Marr, a sve ritmove je na velikom setu tomova dodatno zakivao Trevor Friedrich.
La Plegue je Norvežanin, u to nema sumnje, to mu pi­še i u pasošu, ali ovaj nas­tup, ova silina koja je kre­nu­la da razbija Dom omladine i ono malo ljudi u njemu, to je svojstveno samo ameri­č­kim bendovima. Do perfek­cije dovedeni nastup, bez pra­va na grešku, sa hrabre­njem publike da preživi bo­mbardovanje stroboskopi­ma i brutalna isporuka hitova kao što su "Get Your Body Beat", "Sent To Destroy" i "Fuck That Shit" sve protkano dinamikom, to je upravo odlika američkih bendova, koji su u svoj svojoj uvek prisutnoj pomepznosti nenadmašivi. Baš takvi su bili i učesnici sound­traka za poslednji (valjda?) Underworld film "Rise Of The Lycans", te večeri prisutni Co­mbiChrist.
Uostalom La Plegue (Kugaš?) ionako živi u Americi, naučio je tamo sve cake…
Mnogo energije, dosta drskosti, britki bitovi potpomognuti čak i tribalnim ritmovima ko­ji se prelamaju kroz baraž gitara (sve zaje­dno sa basom) iz semplera, učinili su na­stup CombiChrista zaista vrednim zadrža­vanja u mozgovnoj sferi tamo gde obitava sećanje. Vrhunski industrial/ebm/metal za XXI vek iskazan u jeku aktuelne turneje "Today We're All Demons". Za sve nas, ni­sam baš siguran, ali za članove Combi­Christa jesam. Bio je ovo vrhunski demon­ski ples.