Koncerti u Underworldu i nisu baš neka česta pojava. Ovog ponedeljka sa idejom da se u okviru HardGlamheavyrcok d.j. večeri makar jednom mesečno održi koncert bendova koji su u sličnom muzičkom fazonu bio je prvenac. A za prvenac su bili odabrani jedini srpski (pa u poslednjih 20 godina) sleazy rock bend Filthy Cathouse i njihovi gosti cover bend Cold Shot.
Ono što je uobi­čajeno za ove "manje" svirke je i rastegljiv početak deša­vanja. Što bi na srpskom jeziku značilo, koncert kasni minimum sat vremena, ali 'ajde to je onaj vremenski period kada se klub puni, jer i publika zna za jadac pa do­lazi kasnije. Kada bi se sve usaglasilo bilo bi lepo, a za gomilu okasnelih po­setilaca i neočekivano. No ovog ponedljka stotinak posetilaca je došlo da isprati bendove koji započinju svoje karijere.
Što se Cold Shot-a tiče njihova karijera i ideja benda po prikazanom tog ponedeljka je vrlo nemušta. Širok izbor pesama (koje samo neki "d.j"-evi mogu uklopiti na rados' bezglave publike) ih skreće na teren na ko­me se nalaze odavno ustoličeni Pro-rock. To doduše i nije za neku pohvalu, ali ako je to ideja vodilja... širok im je izbor klubova gde mogu da zabavljaju publiku željnu uvek istih pesama. Pomenuću samo neke od njih ko­je su Cold Shot sasvim solidno inače odsvi­rali: "Fool For Your Loving", "Wicked Game", "Stormbringer", "Rebel Yell" i "Lil' Devil" kojom su zatvorili svoj skoro jednosatni set i pri kojoj im se pridružio Dušan gitarista FC-a, na bini. Uz zvuk koji je išao direktno iz poja­čala (samo vokal i bas bubanj iz miksete), publika se sasvim solidno zabavila, meni je ionako pun... tih kompozicija, s obzirom da ih slušam od dana njihovog nastanka. I koj' moj će tu Prodigy i Reconteurs?
Desetak minuta pauze i Filthy Cathouse (skraćeno FC, pitanje je koji samo?) su zaposeli binicu u Underworldu. Totalno dru­gačija slika u odnosu na Cold Shot. FC su koliko god mogli koristili binu za pomeranje na istoj i izvođenje, što uvežbanog što spontano izazvanog nastupa. Dobro je da se neko i po­mera u ovoj zemlji. Bend je otvorio set svojom pesmom "Wild, Wild Angels", energičnom tro-minutnom sleazy kanonadom po uzoru na skandinavske bendove sličnog usmerenja. Gita­risti su dobro radili pos'o, koliko je moglo da se razazna iz ne baš sjajne zvučne slike, ali sama energija benda je nadome­stila upravo jedini nedostatak tog koncerta. Usledilo je neko­liko obrada među kojima su bile "It's So Easy" (možda najbo­lja G'n'R pesma ikada napisana), "Shake me" (prilično šejkoidna u interpretaciji benda, dobro de,pogreši čovek pa šta?), "Psycho Therapy", te opet nekoliko autorskih komada među kojima se izdavaja "We're All Scream". Dušan (vokal, alias ne Dženifer Garner već Sleze Vicious) ima sve predispozicije da bude odličan frontmen, a i boja glasa podseća na onu koja fali bendovima na domaćoj sceni a to je neprikosnoveni AC/DC, Cinderella style. Jako, glasno i dovoljno raspuknuto. Dakle sve što treba da čini r'n'r vokal, za razli­ku od ustaljenih mediokritetskih školskih vokala.
FC imaju štofa i što pre budu shvatili da delaju u Srbiju i budu ponudili pesme na srpskom, šanse za izlazak iz undergrou­nda mogu da postanu velike.
Za drugi živi nastup u karijeri FC su po­kazali mnogo više nego što je matori na­mćor kao ja očekivao.
Bio sam prijatno iznenađen.
Kandže gore!