Dva sjajna garažna rock benda, u laga­nom ali sigurnom usponu, samouvere­no su zaposela gornju etažu kluba u sa­mom centru grada.
Naime, Šmajser je došao da podrži Tuz­lanske prijatelje No Rules (prethodno veče na gostovanju u Beogradu podrška su im bili Rough Blue. To veče nisam otišao na svirku jer je bila slava kao prvo, a na takvima sam rado vidjen gost, ili makar mislim da jesam. Drugi razlog je polufinal­na utakmica izmedju Barcelone i unir ruskih plačenika. Ovaj dru­gi dogadjaj se lepo završio. Onako kako sam i hteo, te primedbe ne uvažavam. Nelagodno mi je što sam propustio No Rules, ali neko reče ima dana i sledeći put neka gadjaju bolji Bg. termin, o.p. D.V.), i to raspodelivši svoje tajminge na gotovo jednake dužine.
Trojka iz Šmajsera je predstavila nekoliko novih stvari, doslednih po jačini i ubedlji­vosti, i uopšte u nastupu mnogo bolje de­luju mi sada nego godinu-dve ranije kada sam imala priliku gledati ih uživo. Kroz Vic­kove vokalne izlive pljušte razne emocije, ispomešane, čiste, mutne, iznenadne, su­nute bez pardona na prisutne, ali bitno je što su - iskrene i krajnje. Filip na basu i Vlada za bubnjevima bez uvijanja davali su svoje, pazivši da im se frontmen ne zane­se previše ljutim bluesom, pretočenim u "Otrov", "Ljude", uživljeno i mahom zatvorenih očiju (ispravnije bi reći ustvari bilo, zatvorenih kapaka - jer oči i tada gledaju, samo negde drugde i drugačije… ako niste jel'te, mentalno podbacili). Svaka numera propraćena beše aplauzima i uzvicima od strane šarolike publike, a i momci iz No Rules su bili odmah za prvim astalom, prateći situaciju i s punim kriglama uživajući u atmosferi. Dalje su "Klonirani klovn" i "Crni flo­master", gruvali s omalene bine (od maksimalne nosivosti četiri osobe, kao lift… lepo primetih da su ovi bendovi u usponu, samo je nepoznato dokle će se odvezu, ili da odlete u vis!) dok su se zvuci nadalje razlegali duž pregradnih zidova u G formaciju (ne i tačku), pa do prizemlja i na ulicu... Loša strana takve postavke, ograničeno kretanje tela, zvuka i vidljivosti ka bini.
Za kraj nastupa ostavljena je MC5 obrada "Ramblin' rose"... odlično i apsurdno prilago­đeno upravo ovom "rambling" prostoru! Aplau­zi, nego. Ton je bio okej, onako pravi garažni, bez perfekcije, otvoren za sugestije. Što se po­sećenosti tiče, ovaj šarmantno uređeni pub nema problema sa tim stvarima, budući da na čudnovat način kombinuje komercijalnu stra­nu medalje (u većinskoj meri), sa onim manje poznatim i čutim (pritom kvalitetnim), a to je očito kombinacija koja dobija, bar što se kase tiče, a ta stara "dama" se pita štošta.
No Rules su ubrzo zauzeli binu (ušli u lift, ispunili kapacitet?) i ot­pozdravivši publici (odleteli?) otpočeli s pesmom "Pasje vrijeme". Že­stok tempo se nastavio i moglo se primetiti da su ova dva benda pun pogodak. Kompatabilne bande, takoreči. Goran (vokal/gitara), Dražen (solo gitara), Bojan (bubanj) i Danijel (bas), imali su šta da kažu publici, i radili su to s apetitom, kako bubanj kaže, a kazivao je sve brže, "Bolje da ne voli me", "Probaj me", pa "Imaš nemaš"… usvirano i pokretljivo, uz hitro balansiranje s noge na rif . Uskoro su došli i povici iz publike za pesmu "Banda vlada", no to baš nije bilo u planu, verovatno zbog odsustva bogate duvačke sekcije koja krasi original, te tako ostasmo bez "bande", muzički mislim, inače hoćeš-nećeš svedoci smo joj delovanja svakog dana. Ton se doterivao u hodu i to je sve u redu (parlamentarizam na delu i supervizija by Avlijaner Records). Dražen je imao odličnih momenata, poigravajući se sa blues skalama po donjim žica­ma svoje Gretsch-olike (Epiphone) gitare, sve s "capo" štipaljkom za vratom, slajdom i smeškom na licu… prašeći kroz "Drugi život", ultimativnu "Uzmi ili ostavi", "Sruši sve", te ubrzo dospesmo i do kraja uz "Divlji i poseban".
Pošto ne postoji bekstejdž, bis se samo nadovezao, kad su momci "Bez pravila" pošli da skidaju instrumente, a onda se pod uticajem klicanja, drage volje predomislili i vratili ih na pozicije, odsviravši još "Popuni me" i "Zed". Beše to uspešna vožnja za sve, te pa­doše i iskrene čestitke od strane Šmajsera, na zabavnoj partiji rock garažiranja. Stepe­ni­cama, liftom, ćilimom... šta ima veze. Ko je naoružan umećem, taj drži ritam i diriguje sva pravila.