Obzirom da je večerašnja ponuda zabave u gradu bila impoza­ntna, prevashodno u vidu šunjanja po muzejima i galerijama, to nekako nije bitnije uticalo na posećenost ove svirke sa velikim S. Uostalom ko je hteo, stigao je na sve... dugačka je noć. Con­crete Worms su se negde posle 23h zaleteli u svoju porciju taj­minga, nateravši dobar deo iz dvorišta kluba da uđe unutra, sa "Million reasons" (not dollars)... ne zvuči li to kao dovoljno? Ene­rgična trojka u sastavu Dragana - Dragan - Ilija... (ili ti?) gotovo bez predaha je servirala numeru na numeru, i od skoro kombinujući ženski i muški vo­kal, učinila da to sve potpunije seda u ušesa (i trbušesa!). Sa "Never Blue", "You're Kill­ing Me" klub se sve više punio onima željnih dobrog sirovog punk-rocka, a Wormsi su toliko prašili, da su sami sebe oduvali! U cela tri poteza uspeli su otkačiti svoje platno s pozadinskog zida bine (?!) Gde crvi propuzaju, gudbaj travo, doma mog... može da se betonira. Set su priveli kraju sa (na) "Beautiful Way" i Motorheadovski "Emergency", ma... il' je hitno il' nije ni bitno!
Kao uvek i svugde, ispraćeni uzvicima i aplauzima ostaviše binu opustošenu.
Čekajući na izlazak Gun Sale-a, stvorila se prava gužva i do­bar deo nestrpljive publike počeo je da skandira "Baja-ga, Ba­ja-ga!" Mislim, budući da je Bajaga jedan nadasve kulturan i uviđajan dečko, nije imao izbora, je li, ubrzo je izašao (e da, samo negde u Americi, tamo im je turneja u toku - telepatija, šta ne?). Četvorka koja se ispela na binu je najpristojnije ok­renula leđa prisutnima i u tom stavu ostala, kad je počelo da udara napadno stroboskopično svetlo (naravno imajući za cilj da digne tenziju s pozitivnim predznakom, ali baš, kako za ko­ga) dovoljno dugo za iskrsavanje onog pitanja, u strip oblačku nad glavom... Wtf?!
Posle dosta sekundi tih neprijatnosti, grunulo je nešto spasonosno i normalno iz zvučnika, "Nothing To Say" i promocija novog albuma "New Born Rock 'n' Roll" je mogla da počne. Situacija je jasno bila kontra od navedene, da­kle - a lot to say. Gun Sale sam gledala prvi put pre godinu dana (kao predgrupa Dža ili Bu) i zapali su mi za oko tada već na prvoj numeri, imali su pristojnu snagu i žestinu u izrazu koja je obe­ćavala (inspirisani dapače ekipom ZZ Top, AC/DC, Motorhead...). Večeras ovde, to izgleda optimistički očekivano, tečnije i zrelije. "Can't hold me down", prkosno-inatno, "Full of noise", "Jerry Lee" sve pržački, iako u tekstu ponegde nerazgovetno - ali to je već opće znana pojava pri tim brzinama.
Bojan Nedeljković (gitara/glas) ima pogodno duboku boju vokala da isprati ono što je zamislio, i sklopi to u neku celinu zajedno sa ostalima. Svi članovi su aktivni od ranije u drugim (manje ili više poznatim) bendovima, tako da im je verovati da znaju šta rade, Mi­lan Armacki (bas), Đorđe Tošić (bubnjevi) i Tiho Prokopić (solo gitara)... (inače je u pu­blici bilo roditelja jednog ili više članova, što je svetla tačka pohvale vredna). Tad je na sveopću dragost i radost sunuta "R.A.M.O.N.E.S.! R.A.M.O.N.E.S.! Ramones!!!" ... Heavy! To je bilo potrebno, još kako... "Don't tell", pa naslovna "New born" i lista je očekivano bila premašena sa još dve porcije obrada. Da Motorhead ne bi bio usamljeni jahač, u zadnjem kadru u društvo mu je priskočila iz zasede, Rose Tatoo i "Nice Boys"... takav iz­bor me baš obradovao! Izvan-standardna i prava stvar. Cedeći poslednje rifove, nadviše se sve tri gitare i uperiše u bubnjara - sateraše i dokrajčiše fine momke (do kraja im nji­hove finosti i finoće)! Gun Sale, uspešna promocija, i više od toga.
Izvanredna uvertira za one sa AC/DC kartom u džepu... ostaje samo na vreme uskočiti u pravi vagon! (uz TNT... nagon?)
High voltage night - ili - reklo bi se u voltima - 220...
Dobar beše ovaj Bajaga!
P.S. Večeras viđeno dostojna je slika ovih krajeva, da se re­prezentuje u bilo kom rock klubu napolju. I takvih bendova kod nas ima još nekoliko, koji stvaraju na engleskom, to je sigurno. Međutim... ono što je mene oduvek tangiralo, ostaje još uvek u domenu vizionarskog. I bojim se još dugo će. A to je, upravo jedna fantastična pomisao, kako bi to izgledalo da imamo neki naš bend svetskih razmera, kao što primera radi Nemci imaju Scorpionse... i kao što Skandinavija obiluje svojim adutima - možda ne toliko izvikanim i ultra priznatim, ali nesumnjivo vrednim, značajnim i uzbudljivim. I, kao što rekoh, to je bezmalo naučno-fantastična pomisao! I tu ne ostaje ništa drugo nego (kao i do sada uostalom), poslužiti se onim univerzalnim (pra)principom - SVE što mi se sviđa - to mi i pripada (i jeste moje - ma odakle poticalo i čije god ustvari bilo). I sve dok je tako, nema potrebe odviše brinuti...