"Biti punk" po drugi put, u organizaciji SKCNS-a. Novi prostor, stara zgrada (Manual, Muzej zaboravljenih umetno­sti), sa svojim oronulim zidovima, deli­mično zastakljenim krovom, kapijom, nadstrešnicom i čak nekoliko stepeni­šta koje nikuda ne vode, do u zid... sta­irway to nowhere? (takoreći pretapa­nje R. Plant-a i D. Byrne-a... još da im se S. Rea priključi na autoput, bilo bi previše), a sve to u unutrašnjosti i sve od ko­vanog gvožđa, dobar je ambijent za ovakva muzička dešava­nja. Na žalost dotičnom objektu preti rušenje, ali uz pomoć ovakvih manifestacija, to se možda uspe preduprediti.
Prvi dan festa (u kratkim crtama govoreći) otvorili su Tetra­pank, uz odlazeću svetlost dana oko 20h, dok su posetioci tek počeli da se okupljaju. Sledeći set pripao je beograđanima Prilično prazni. Oni su prilično dočarali ono iz naslova festiva­la, nakon čega se pojavio specijalni gost Atheist Rap-a, Rob Stewart, našire poznat kao Nick Slaughter, renomirani sub­tropski detektiv, nekonvencialnog stila oblačenja, i isto takvog ponašanja. Posle kratkog obraćanja publici, prepustio je binu Alergiji iz Zadra. Ljudi su prosto pojurili za njim, i pratili ga kroz gužvu još dobrih dvadesetak minuta, slikajući se... jedna ka­mera mu je permanentno bila za petama, te nije pomoglo ni diskretno skrivanje za šankom, ni pogledi za pomoč u pravcu atheista Dr. Popa. Uprkos svemu, on je pokazao izuzetnu prijemčivost, strpljenje i po­zitivnost, u svoj toj čudnovatoj naklonosti ovdašnje populacije.
U međuvremenu posećenost je uzela maha, Zadrani su dovoljno razmrdali prisutne, kada su izašli GBB. Za njih je ovo bio pravi domaćinski nastup, jer se radi o ekipi iz kraja, tako da je dobar prijem bio zagarantovan. Blitzkrieg, po­slednji domaći bend za prvi dan, u no­voj postavi i sa novim stvarima (album u pripremi), dodatno su podgrejali ma­su (njih oko 800-900) za glavne goste. Dva šanka sa pristojnom cenom piva (95 u teoriji i 100 u praksi), za prvi dan su bila dovoljna, za razliku od hrane, čija je ponuda bila vrlo tanka, obzirom da je u pi­tanju višesatno i višednevno dešavanje, gde se zna da mnogi bivaju iznureni od raznih vidova "učestvovanja". Tako je za neke ovo definitivno bio 'To be drunk' fest. Za obližnjim štandom, u standardnoj ponudi, majice, diskovi, bedževi...
Hedlajneri večeri Sham 69, izašli su posle ponoći, i posle kratkog preludiju­ma pod zagašenim svetlima, krenuli sa "Angels With Dirty Faces". Malo "prljave" poetike u punk vodama... Iako pevač ni­je iz originalne postave, to nije umanjilo njihovu uigranost u onome što su pre­dstavili na sceni. Moja očekivanja zaista nisu bila naročita, međutim, vrlo pozitiv­no su iznenadili svojom energijom i na­činom na koji su je izneli. Ipak su to go­spoda u godinama, a pritom nisu neke velike zverke u smislu financijskog priliva i prodatih tiraža, da bi morali "opravdavati" takav status. "Novi" frontmen se pokazao kao solidna zamena, olako je vodio komunika­ciju sa publikom, a negde pri kraju je i sišao do ograde, na bliski susret sa prvim re­dovima. Trojka iza njega, posebno gitaristi, ostavili su upečatljiv utisak, koliko predanim kretnjama, toliko i vidljivim spektrom emocija na licu. Isprašili su dvadesetak pesama, "Questions And Answers", "Cockney Kids", "Borstal Brakeout"... i na opšte zadovoljstvo prisutnih uveličali ovaj dan svojim nepatvorenim britanskim punk-rock-oi muziciranjem.