Jubilarno izlaženje, na treću stranu Dunava. Nekako, posle pom­peznih najava koje su krenule još prošle godine (kada je lista iz­vođača bila iznenađujuća) mnogi su očekivali zanimljive hed­lajnere za ovaj deseti nam muzički vašar - ali ono što je ta de­setka donela, mnoge je ostavilo ravnodušnim. Pritom treba znati da većina udarnih imena sa glavne bine, ovih dana upravo gos­tuje po festivalima u susednim državama.
Toliko o prestižu.
Novina je ozbiljno proširen kamp (Kamp nou? Nou nou, do tamo još nisu stigli, bar ne ove godine) koji je prvo izmešten na severoistočnu obalu Dunava, a onda pod pret­njom bujanja reke ponovo pome­ren, konačnog kapaciteta 10.000 osoba.
Davidovo duhovito opaža­nje kako je Exit britanski festival, ili ti - se­zonska britanska kolonija, podrža­no je činjenicom da od 35.000 ino­stranih državljana među posetiocima, oko 20.000 čine Englezi (ne beše li uostalom "exit" njihova reč). U proseku, dnevno je Tvrđavom prodefilovalo 40.000 ljudi, i dosta o statistici (jer svi znamo da je statistika kao bikini, otkriva mnogo, ali ne prikazuje ništa, kako je vec rekao neki od doajena našeg sprotskog novinarstava, o.p. D.V.).
Prvi dan plan je bio uhvatiti kraj nastupa Lily Allen čisto reda radi, ali kako se ul­az-na-Izlaz otegao, ništa od toga. U pod­nožju se moglo čuti "It's not fair" (jedina koju znam) dopadljiva numera u retro fa­zonu, za razliku od dotične gospođice koja je usput budi rečeno već prezento­vala svoju razmaženost i olako zaradila loše kritike sa festivalskih nastupa u re­gionu. Tako nam je preostao domaći re­pertoar, van glavne bine. Partibrejkersi su privukli veliki broj ljudi na Fusion stejdž, sa starim/novim repertoarom zabavljajući ljubitelje svojim otresitim zvukom... Cane polu-ironično pita "Ljudi jeste zdravi?" Dobro pitanje, koje osta da visi u vazduhu.
U jeku popularnosti svinjskog tripa, nova šansa za profit ukazala se ponu­dom zaštitnih maski ala hirurški de­partman, privlačan modni detalj za ne­ke, s obzirom da ga je većina nosila spušteno oko vrata. Festivalska valuta token, i ove godine je opstala na opšte negodovanje većine posetilaca… baš se pitam zašto. Cene hrane i pića… šta reći osim, nepristojna ponuda.
Na 'Brejkersima je najdinamičnije sa šut­kama i razlivanjima dragocenog pi­va bilo na "Hoću da znam", "Kreni prema meni"… na kraju smirivanje uz "Ulični hodač". Ton na Fusion stejdžu pomalo neuravnotežen, hm… da li se to možda uklapa u celu manifestaciju(?). Posle Caneta i ekipe na istu binu, u neke jutarnje sate izašle su Maj­ke. U međuvremenu nastupao je još jedan bend, pa smo smo to iskoristili da protegne­mo korak do glavne bine, gde su Arktic Monkeys bili pri kraju nastupa. Da li je potrebno reći vrlo bledunjavog nastupa i nažalost, bilo je još takvih. Majke nisu bile baš skroz lo­še, ali daleko od dobrog izdanja. Baretovo ošamućeno njihanje, sa tendencijom ruše­nja, bila je jedina napetost i neizvesnost. Ostali momci održavali su pravac kretanja, ali ako frontmen ne funkcioniše, džaba svi Marshalli... Oni verniji fanovi pevali su i za sebe i za Bareta, "Budi ponosan", "Baretov blues"…malo zaboravljanja teksta, malo namernog prepuštanja refrena publici i tako dalje. Na dobacivanja iz mase, samo je gestikula­cijom još poticao i provocirao - bar koliko mu je to njihanje dozvoljavalo.
Bunt sa slabom podlogom. Letela je po­neka konzerva, tražila se "Odvedi me", na to je Bare umorno šireći ruke uzvratio "ma gdje da te odvedem, u pm…" Nešto kasnije ipak su i tu numeru odsvirali.
Posećenost je bila u redu mada su si­gurno svi očekivali više. Priznajem mene nikad nisu posebno tangirali, ali malo više životnosti - ako se već održavaju u životu kao bend, bilo je za očekivati. Ka­da su završili beše uveliko svanulo, te stvarno "Vrijeme je da se krene".
Na putu do kuće, jedan dečko iz busa je za sebe garažnim glasom svakih nekoliko minuta odapinjao dva-tri stiha iz repertoara Majki (a nije bio Englez u pitanju, stvarno)... morala sam se nasmejati. Majke su ipak ostavile traga.