Neuništivi kantautor, pod svojim novim romantičnim šeširom, doplovio je posle dužeg vremena i do NS-a. U sklopu manife­stacije "Grad na reci", ovog augusta bili smo u prilici videti bro­jne izvođače iz regiona i šire. Prethodno su nastupili novosad­ski Crash 2, koji poseduju dobar potencijal, međutim, previše skloni zaplitanju u kompromise, što ih je (za sada) poprilično omelo na prašnjavom putu do stasanja u čistokrvni R'n'R be­nd. Već oko pol' deset izašli su stari majstori, (tamo negde na račun a i radost urednika, u isto to vreme su se i majstori iz Barse s loptom razletavali po travi, i prosviravali neke svoje note... pa, kad su dalmatinske i katalonske snage tako udružene podbaciti biva nemoguće?).
Posle dužeg nameštanja i dovikivanja s toncem, Neno reče da se prva pisma zo­ve "Tonska proba", nakon tog sporazu­mevanja, vino nije marilo čekati na neki kasniji trenutak za razlivanje, i spremni ili ne (većina ne), "Vino noći" je zapljusnulo "Grad na reci". Promene u intonaciji do­nele su joj pohvalno osveženje, mada teško je prešišati raskoš i lepotu origi­nala. Nagli start poduprla je već sledeća "Pričaj mi o ljubavi", ovako otvoreno is­tresanje esencije na samom početku za­teklo me malo u čudu, no setih se "džavolska" su to posla... "Dani ljubavi", "Ja volim je" mamili su prisutne da izvijaju bokove i vratove u letnjoj noći, dok je puhajući vetar davao naslutiti jesenske obrise. Blizu hiljadu ljudi od kojih je većina bila na nogama, a ostali sedeli po obližnjim kafeima, uživali su na obali Dunava uz "Zvuke ulice", "Ludo zaljubljen"... Fiumensi su uigrano kombinovali svoje zvukove i prateće vokale. Ipak dva­naest godina zajedničkog feštanja nije malo i ta lakoća i zadovoljština evaporiraju.
U sećanje na Dina Dvornika, izveli su njegovu fantastičnu "Ella", prepuštajući neke deonice publici, komunikacija je te­kla glatko, "Jagode i čokolada", rifotresna "Kucaj opet"... (viči zvoni lupaj ali sto mu gromova nečeš uć), "Sunčan dan" sa malim obrtima u tekstu i produženim fusion instrumentali­zacijama, koje su potrajale i kameleonski usporile ritam. Bilo je još malo ležernog navođenja tonske navigacije, daj kibo­rde gore, daj dole... ali ništa što bi zasmetalo našim ušima. Među dobre prastare hitove "Điri, Điri", "Lucija", "Stojin na kantunu", "Rock galama"... uplovio je prvi novitet "Srce od le­da", sa stvarnim obrisom grada u daljini, i odsjajem mu sve­tala u reci... stih i realnost dođoše tu licem u lice. Da je ovdašnja publika (našlo ih se tu naravno od uzrasta bebe pa do onih ozbiljnijih godina) itekako upoznata sa poslednjim albumom "Rijeka snova", pokazala je ovacijama kad je Neno malo kasnije, skromno najavio tu odličnu naslovnicu, pitajući još na kraju s ra­došću diteta u glasu, a jel' nam se sviiiđa... odgovor je bio jasan, u tonu koliko i slici. "Bambina", "Ostani uz mene", "Dugo toplo ljeto", bilo bi tu fila za celu noć... u pret­poslednjoj "Zar više nema nas" Massimov deo preuzeo je bubnjar Leo, i kraj je pripao ništa manje gorkoj baladi "Dotakni me usnama".
Posle puna dva sata, publika je bila upo­rna, povicima "hoćemo još" dozvala ih na pozornicu na još dve, "Cestom preko za­gore" i rodnim dalmatinskim krajem ins­pirisan "Galeb". Lake note, slobodnog le­ta i dubokog dometa, pod kojima brige se tope... bar na tren, ulipšali su ovu noć, i podsetili kako nekad malo treba, za iz­mamiti od života puniji, pitoreskniji okus... pa makar to bilo i kad se nebo nad nama muti. A muti se prečesto.