Svejedno, razlog mog dolaska je bio nastup, da se ne laže­mo u prilično nehumanim uslovima, beogradsko-niškog benda Filthy Cathouse, jedinog ovdašnjeg izdanka sleazy-rock zvuka. Iskreno, ne znam zbog čega im je ovaj nastup bio potreban, osim možda za usviravanje ali... No, dok su se oni štimovali obradovao me je fliper, mada ne i cena že­tona za isti, a i desni pipak baš nešto ne radi kako treba. Onemoćao je, isto kao i zvuk prethodnog benda. Štimka je bila upriličena direktno na bini, baš kao i improvizacija ton­ske probe. Zvuk direktno iz pojačla, a mala miksetica je mo­žda i nečemu poslužila. U podeljenom delu ispred najma­nje bine na svetu (prostor u Žici i u nekadašnjem Living Room-u deluje kao Vembli arena naspram ovih kvadrat i po) je bio dobrano po­punjen. Filthy Cathouse su sasvim poletno i enrgično započeli svoj set. Iako, bez jednog gitariste, po prvi put kao četvorka, po onome što se moglo razaznati delovali su znatno sigurnije i nadrkanije nego na njihovom nastupu u klubu "Underworld" pre jedno šest meseci. Iako je pevaču Sleazy-u bilo potrebno nekoliko pesama da mu se ustali vokal, bend je bez problema šetao što kroz svoje pesme (najbolje prihvaćena "Let's Go Down"), što kroz obrade: "Rip & Tear" (L.A. Guns), "Out Of Get Me (Guns 'n' Roses), "Shake Me" (Cinderella) te su nezvaničnu "himnu" benda "Cathouse" (Faster Pussycat) makar kroz tekst prilagodili imenu svog benda. Kroz zaista dobru verziju pesme "Shout At The Devil" (Motley Crue), usledilo je po ps.-u i na pravom mestu predstavljanje benda, sve zajedno sa ovacijama skoro svih prisutnih. Za kraj, čini mi se beše ostavljena pomalo nesigurna verzija verzije Ramones pesme "Psycho The­rapy". Napredak ovog benda je evidentan, makar i pod ovim gerilskim uslovima.