I dok je eho razarajuće himne "The Right To Rock" sastava Keel, polako gubio svoje pozicije u etru, na scenu je stupio mladi gitarista i pevač Adam Bomb sa isto tako, zapaljivom I jakom pesmom: "I Want My Heavy Metal" (po američkim standardima da ne bude zabune, ikakve). U pomenutoj pesmi društvo mu je pravio Cliff Williams, basista grupe znane kao AC/DC. Kroz tu nu­meru, Adam je otkrio strast ka zvuku i načinu života koji voli i koji do dan danas upražnjava. Nesuđeni Guns 'n' Roses gitarista je tako od svog debi albuma "Fatal Atra­ction" kroz četvrt veka konstantne karijere objavio mno­go albuma i ostao je dosledan sloganu koji je promo­visao na prvoj ploči. Strast, baš kao i zvuk su ostali, nepromenjeni i sve ostalo što ide uz nagomilano iskustvo. Na žalost to na ovim prostorima ne znači baš ništa...
Američki bendovi koji neguju "komercijalni heavyrock" zvuk ne dolaze često u Srbiju. To je nepobitna činjenica. I posle ovog ko­ncerta, stanje stvari će ostati nepromenje­no. Da li zbog akutnog nedostatka finansij­skog novca ili pak vrlo bogate i raznovrsne koncertne ponude kombinovane sa sve ve­ćom nezainteresovanošću konzumenata domaćih muzičkih dešavanja, tek koncert Adam Bomb-a se održao pred svega deve­tnaest svedoka.
Razočaravajuće, nego kako.
No, to je samo potvrdilo pravilo da je najlakše sedeti kod kuće i za tastaturom se busati u grudi pri nekoj od popularnih mreža za razmenu mišljenja, sličica i voajerisanja.
Bilo kako bilo beogradski Filthy Cat­house su hrabro krenuli sa svojim "support" setom.
U svežoj postavi (novi gitarista i bub­njar) FC su kroz nekoliko pesama pokazali da grabe uzlaznom linijom (a gde je limit na ovdašnjem podne­blju?, e to je već filosofsko pitanje). Pred svojom publikom, otprašili su sada već nekoliko za njih standard­nih cover-a (na svu sreću bez odvrat­nih "opštih mesta"), kao i dve svoje pesme. Sasvim dovoljno za uvertiru i za žal, što nije bilo više svedoka. FC imaju i prostora za napredak i sve preduslove za isti, samo je pitanje vremena šta će se sa njima desiti.
Iako je bio prilično obeshrabren kada je video "broj" posetilaca pri povratku sa večere iz obližnjeg restorana, Adam Bomb je na­kon vrlo kratke pauze prionuo na svoj nočni posao. Uz skromnu pirotehniku i vrlo glasan a čist zvuk, trio koji predvodi ovaj rođeni Njujorčanin je prikazao svim prisutnima, kako se i sa kojom la­koćom šeta kroz kanone heavyrock-a, obojenog što sleazy, što punk uticajima.
Vrlo jasno, sa gita­rskim trikovima da­vno otkrivenim ali šarmantno upotre­bljenim (to je ono u čemu S.Z. Lipovača preteruje), i putem ra­spuklog glasa Adam je samo pružio sve­docima svoje iskustvo. Ritam sekcija ga je majstorski podržavala. Sve je bilo na svom mestu. "I Want My Heavy Metal" je došla na red, baš kao i "Firehouse" od Kiss, sa sve gutanjem vatre. Beše tu i posveta, muzič­kom idolu Edwardu VH-u kroz "Eruption" i dosta pesama koje skoro niko od prisutnih nije znao, ali je reakcija bila vrlo dobra.
Najpoznatija od Adamovih pesama (osim pomenute) je sasvim sigurno bila "Pure S.E.X.". No, nepoznavanje materijala nikome nije smetalo, trio koji Bomb predvodi je znalački gruvao i uspeo u onome šta je najteže: naterati malu grupu ljudi na reakciju i to pozitivnu.
Posle sat vremena surovo profesionalne svirke uz kombinaciju sa paljenjem gitare, Adam Bomb je odradio i bis, pljeskom iza­zvan. New York Dolls, da družio se i svirao sa Thundersom. "R'N'R All Night" od Kiss za kraj. I to je to, sa još jednom himnom koja je prilagođena njegovim načelima Adam Brenner, poznatiji kao Bomb je napustio binu, na kojoj je uradio sve što bi uradio i pred 5.000 ljudi. Vrlo pošteno i vrlo dobro, ostali će možda posle priče zažaliti što nisu došli, no svi znamo kako ide to sa kajanjem. Uostalom, ako uzme­mo u obzir broj posetilaca, onda je ovo bio jedan vrlo dobar "uberVIP" koncert. Šta bi rek'o Boško Buha?