Zajednički CD Schizophrenie i The Scarpsa u već tradicional­noj Basement Blues crno-beloj dizajn varijanti, predstavlja još jedan u nizu pokušaja da se u ovoj zemlji plasira "undergro­und rock" zvuk. Ova dva benda nemaju po muzičkom stilu ni­šta zajedničko, osim mesta snimanja svog materijala, i to je ono najproblematičnije.
Schizophreniin Motorhead-asti garage stil prevashodno nema dovoljno dobar "atak" i zvuči poprilično tanko, iako pesme same po sebi imaju sve što je potrebno za tvrdokor­no rock prženje. Baš kao i na njihovom koncertu pevač Nikola ne može da se izbori za svoje mesto u zvučnoj slici benda, a to je nešto što bi producent morao da reši. Dve ob­rade na ovde šest ponuđenih numera su "So What" i druga vrlo dobra ubrzana verzija The Kinks pesme "All Day And All Night" ali i dalje u nedopustivo lošem snimku. Ener­gija Schizophrenie je naglašena, još kada bi to neko uobličio u dobru zvučnu sliku, do­bili bi zaista dobar bend.
Sa druge strane The Scarps imaju totalno drugačiju poetiku, mračnu (baš kao i "zle no­te" na omotu), besnu i tešku. Nešto kao ubrzani Bjesovi (prevashodno zbog načina pe­vanja), što je sasvim u redu, baš kao i upotreba Srpskog jezika, jer je očigledno da se na maternjem jeziku mogu izroditi i dalje dobri tekstovi. "Noturno" i "Bolest" su odličan primer kako pesme treba da se prave, čak je "pardise-lostovksa" klavijatura u "Ruži" izu­zetno svrsishodna, međutim sve to pada u vodu pri krajnjoj zvučnoj slici.
Ali, opet to je "underground", mada bih više voleo kada bi neko ovim bendovima dao ša­nsu da snime "ground" snimak, sve bi bilo mnogo, mnogo bolje, a što se tiče ideja i že­lje za to roge gore!