Americana, kao muzički izraz ima sasvim pristojan broj pošto­valaca u ovoj zemlji i samo jedan bend za sada koji ima želju da se bavi "intimnim pričama" i kantautorskim radom. To je Ventolin, koji kroz vrlo sažetu (i sada obogačenu mnogim ins­trumentima koje bend do sada nije koristio) naratorsku priču provučenu kroz "blues" ideju, pravi svoj ventil i odmak od kompletne današnje srpske scene. Izvanredna upo­treba harmonike, violina i poprilična upotreba "pozadinskih' psihodeličnih gitara, iskus­no prati i ne remeti očaravajuću melanholiju kroz koju Ventolin lagano ali sigurno klizi (samo poslušati "case Closed" i "C'mon Baby").
Dve pesme "Boogeyman" (feat. Foto) i "Dig It?" (feat. Boom Tschak) su urađene u kola­boraciji sa domaćim elektro snagama i predstavljaju Ventolin u hrabrom pokušaju da ponudi moderniji pristup svojoj poprilično introvertnoj muzici, ali sve ostaje samo na po­kušaju. Ventolin u obe "dorađene" pesme, ne zvuči uopšte novo, već kao bilo koji britan­ski new wave bend s početka osamdesetih godina, te se čak i briljantni vokal Vladimira Marinkovića utapa u osrednjost izvedbe ovih pesama. "Dig It?" ne baš, bolje da je išlo kao bonus... ovako prekida onako podebelo odličan tok ovog intimnog albuma.
Regularni deo albuma zatvara verzija "St. James Infirmary Blues", (inače pesma nepo­znatog autora, tzv. tradicional, koju je daleke 1928. godine u široku upotrebu uveo Louis Armstrong a kasnije... pa mnogo njih), pesme kojoj godine ne mogu ništa, a svaka no­va izvedba daje još jedan drugačiji bolni pečat priči začetoj u baru. Ventolin verzija spa­da u red dobrih i jakih prepričavanja ove tragične priče. Vrlo, vrlo dobro.
Na samom kraju albuma nalazi se ničim izazvan i u raskoraku, što jezički što idejno pesma "Sunce", pesma za čijom melodi­jom bi posegnuli mnogi bendovi koji u ovoj zemlji žele da sviraju "alternativni-pop" a ne umeju da sroče kompoziciju. Na žalost i pored kvaliteta koji "Sunce" ima, na ovom albumu mu nikako nije me­sto, a možda pritisnuti dugme stop posle "St. James...", da to je valjan predlog...
Iako je "Dreams & A Wake", neosporno dobar album, sumnjam da će Ventolin ka­da se uzme u stanje domaće scene, moći da računaju na neki bitniji pomak u njihovoj karijeri, što je šteta... ali je apsolutno normalna stvar u domaćim okvirima.