Četvrti album gospodina Alice Cooper-a, od početka novog milenijuma naovamo. Prvi konceptualni, četrnaest godina na­kon "The Last Temptation" i čitave 23 godine od prve pojave Steven-a, kao karaktera na legendarnom "Welcome To My Ni­ghtmare" albumu. Steven se vratio, otkrili su njegova pisma, spise, dokumente i shvatili da je on ubica a bogami i psiho u rangu raznih Trbosekova, Lektora i drugih koji su na taj način zaradili medijsku pažnju. Sa takvom pričom bi i Alice Cooper danas trebalo da zaradi medijsku pažnju, s obzirom da je on jedan od utemeljivača takve poetike u rock­'n'rollu, ali avaj, to izgleda više nikome nije ni šokantno ni intrigantno.. međutim muzika ostaje, a nje na sreću u jedanaest pesama koliko ih ima na ovom albumu, ima i za pa­mćenje.
Prolog, koji se pretvara u odličnu "I Know Where You Live", razrađuje priču u tipičnom Cooper-ovom maniru, mnogo bliže klasičnom rocku nego HM izletima s kraja osamde­setih i početka devedesetih godina prošlog veka, milenijuma... Sledeća (singl) "Ven­geance Is Mine" je daleko tvrđa po zvuku, sa jakim gruvom i bliska je "Brutal Planet" na­sleđu, a ključnu ulogu (po meni nepotrebnu) u pesmi ima Slash, koji baš kao i u Velvet Revolver, ne zna kada treba da stane sa soliranjem i svojim (stereo) upadicama, remeti čvrsto zacrtanu strukturu pesme. "Wake The Dead", očigledno zahvaljujući producenti­ma albuma Greg Hamptonu, Dany Saber, a ponajmanje gospodinu čiji je album u pita­nju, uvodi "loop"-ove na velika vrata i tim potezom se pokušava obezbediti "moderan" zvuk albumu, kome to ni za šta na svetu ne treba. "Catch Me If You Can" je jedna kla­sična pesma sa melodijom koja ide na dušu 80-im godinama i predstavlja ono što se zove hit iz rukava, jedan na jedan. Da, baš tako ali od Cooper-a, nisam očekivao ovih godina posezanje za jeftinim rešenjima, no njegova dikcija i očigledno uvlačenje u ulo­gu pomahnitalog Steven-a, ipak celoj pesmi, kao i albumu daje neki neodoljivi šarm, koji ni preterana "modernizacija" ne može uništiti.
Ima tu i dalje očekivanih scary elemenata, svirka (makar onaj deo koji se čuje, a da nije mašinizovan) je odlična, Cooper je briljantan i odavno nije imao baladu kao što je "Killed By Love" koja po koncepciji i atmosferi podseća na radove iz ranih se­damdesetih, a tu negde je i "Salvation".
Zebnjom obavijena "I Am The Spider" zajedno sa prologom zatvara album i Steven odlazi obogačen saznanjem da, baš kao pauk, prvo moraš da uhvatiš žrtvu, potom da je ubiješ i na kraju pojedeš... Alice, a neki scenario za film?
Sve u svemu, ništa revolucionarno, a i ne vidim neki preterani razlog tome, ipak je Alice do sada dovoljno uradio na tom polju. "Along Came A Spider" je jedna nadasve korek­tna ploča sa par briljantnih detalja, tri odlične pesme i uvek dobrim glasom čoveka koji je ostavio iza sebe vanvremensku muziku i dosta klonova...baš kao i neke dobre zamke.