Zaista, ali zaista nisam imao snage i volje da se uhvatim u ko­štac sa novim G'n'R, albumom, umesto mene to je učinio moj prijatelj i veliki G'n'R poštovalac Milan B. Popović, sledi njego­va recenzija, ovog Godoovskog albuma. Hvala mu na tome...
Sedamnaest godina nakon poslednjeg objavljenog autorskog, duplog klasik-albuma Use Your Illusion, pojavilo se isto toliko vremena očekivano novo izdanje sastava Guns' n' Roses. Šta reći o pesmama o kijima se toliko toga pričalo, koje su, manje više i u ra­znim demo varijacijama već osvanule na svetskoj globalnioj mreži i bile dostupne milio­nskoj fan bazi i za čije je snimanje utrošeno nekoliko miliona dolara?
Ima ih četrnaest i one predstavljaju prvi deo (trilogije) od naredna tri nova Guns' n' Ro­ses albuma. Numere zaista odlikuje žanrovska raznolikost i višeslojnost. U nekima od njih dominira sva vokalna razbarušenost W. Axl Rose-a, kao na primer, u numeri "The Blues", koja je u poslednji čas preinačena u Street Of Dreams, ali i u zvučnom dokume­ntu "Madagascar", bez dvoumljenja. Neke od numera na albumu "Chinese Democracy" su, pred samo objavljivanje, upotrebljene za potrebe filmova i video igrica (Rock band 2). Govorimo o konkretnim i korektnim naslovima "If the world" i "Shacklers revenge". Neki od njih su žanrovski potpuno neočekivani za očekivano destruktivno sazvučje gru­pe Guns 'n' Roses. "If the world", pogotovo. Posebno je interesantan baladni zapis So­rry, kao i sama završnica albuma u smirenijim zapisima "This I Love" i "Prostitute". Na samom kraju a posle toliko godina čekanja može se sa sugurnošću ustvrditi i zaključiti: dovoljno korektan album potpuno nove postave Guns' n' Roses, koja je stvaralačkim ki­lometrima daleko od ranijih radova legendarne grupe, ali se i od njih dalo i moglo oče­kivati daleko više i kreativnije od ponuđenog!