Debi album beogradskog kvinteta Violent Chapter, donosi sve ono što se i očekuje od jednog metal-core benda sa moder­nim shvatanjima: a to su dve stvari: brutalnost, brzina i znanje. Sam početak albuma kroz instrumental "Wish I Could" (može itekako), ne obečava baš kanonadu koju već sledeća "Cinderella's Sorrow" isporučuje, i od tog trenutka uz odlično sviračko umeće i kombinaciju growl/screamo/melodic vokala, protiče i ostatak materijala raspoređen na 42 minuta metal-core pakla, koji se utišava tek u "outru", instrumentalu takođe "But I Don't Want To".
Od ponuđenih osam pesama (+ dva instrumentala), sve se odvija po ustaljenom kli­šeeu, gitarskih šaržiranja ima na pretek, bas vozi bez problema i bruji koliko treba da bi vam stomak podrhtavao. Bubanj (eh, da postoje bolji trigeri) raspaljuje vatru koju ovaj kvintet itekako ume da napravi, dok melodične linije u refrenima pokušavaju da dođu do svog mesta i makar na kratko obuzdaju energiju koju ovaj bend nesumnjivo poseduje. Međutim uz svu umešnost, koju VC evidentno imaju, nemoguće je izbeći neumitno po­ređenje sa sličnim, prevashodno američkim bendovima, i u tom segmentu, beogradski bend pada na polju originalnosti. Opet (ne Opeth, nikako), to možda za domaće tržište i nije neka prepreka, ali za mogući proboj u inostranstvo jeste, baš kao i nedostatak kompozicije koja bi se odlepile od ostatka materijala (dva moguća favorita iz prikrajka su "Horrors" i "Short Notice", ali ni to nije dovoljno za big bang).
Šteta što na tom planu nije urađeno više jer VC po svemu čutom (i viđenom po pitanju dizajna omota i knjižice), što po pitanju kvaliteta sviranja, što po pitanju produkcije (koja je opet morala da bude malo više "nabudžena"), imaju šta da ponude i shvataju kako treba da se ovog trenutka nose s prilično kompleksnim i osporavanim muzičkim izrazom koji pre­zentuju. Ali ovo je samo početak, palče­ve na gore!