E sad ako je i od Hanoi Rocks-a, mnogo je. Po mojoj memo­riji pamćenja, ovo je jedno šesta kompilacija ovog benda. Na žalos' ova se pojavila istovremeno kada i vest o razlazu grupe (na neodređeno vreme?). Iako u podnaslovu ove retrospektive stoji 1980-2008, čisto treba znati da je bend bio diskografski aktivan svega jedanaest (fuzbalski tim) godina, i to u periodu od 1980-1985 godine i 2002-2008 godine. Ostatak vremena članovi benda su proveli sa različitim bendovima, radovima na solo projektima i ko zna šta sve još ne, a kako je krenulo i u budućnosti ćemo slušati Hanoi aktere u no­vim/starim ulogama.
Upravo po diskografskoj karijeri je i napravljena ova kompilacija/retrospektiva koja sad­rži čak 33 pesme spakovane na dva CD-a uz impresivnu knjižicu.
Prvi CD obuhvata čak osamnaest pesama iz prve faze rada benda, kada ih nije bilo mo­guće svrstati u nijedan pravac jer zu znalački i zdušno koristili elemente glam rock-a, new vawea, punk-a pa čak i heavy metala u svojim kompozicijama, koje su opet slušali oni kojima je stalo do izvorne snage rock'n'rolla. Glavni autor u tom periodu je bio gi­tarista Andy McCoy koji je inspiraciju crpeo iz nasleđa Chuck Berry-a i Stones-a i na taj način postavljao pesme kao male pravoverne R'n'R standarde koji se vrlo lako lepe za slušni aparat. Briljantne "taxi Driver", "Motorvatin'", "Lost In The City", "Oriental Beat", pa čak i najveći MTV uspeh benda "Boulevard Of Broken Dreams" i fantastična obrada Cre­dence Clearwater Revival klasika "Up Around The Band" su sa punim pravom uz dve iz­vanredne balade "Until I Get You" i "Don't You Ever Leave Me" našle svoje mesto na ovom izdanju i sa punim pravom predstavljaju ponos Hanoi kolekcije, odnosno baš one pesme zbog kojih su mnogi i zavoleli ovaj jedinstveno iskren r'n'r bend.
Drugi CD sadrži petnaest pesama sa poslednja tri studijska albuma benda od kojih je najzastupljeniji prošlogodišnji "Street Poetry" album. Iako je i dalje glavni dvojac Andy Mc Coy i Michael Monroe (ovoga puta mnogo više prisutan kao autor) tu, novi materijal Hanoi Rocks-a, ma koliko bio dobara kada se usporedi sa nekim sadašnjim bendovi­ma sličnog profila, pri preslušavanju ove kompilacije ne može da parira ranim radovima ovog benda. Više nema drskosti, prostakluka i iskrenog znoja, ali na sreću muzičkih du­šebrižnika ima bolje produkcije, tačnijeg sviranja i te opšte tehničke lepote, za koju me iskreno zabole prostor oko prepona. Svejedno, Hanoi Rocks su i u toku proteklih godina ispalili par opasnih momenata koji se mogu čuti na izboru sa drugog CD-a. U te spa­daju "People Like Me", "Hypermobile" i "This One's For R'n'R", pa čak i "You Make The Earth Move".
Jeste da Hanoi Rocks su jednom bili na pr­agu pomeranja planete, nisu uspeli, okupili su se opet i tutnjali Evropom i Japanom sa solidnim uspehom koji ova retrospektiva dočarava. E sada pitanje postojanja ove ko­mpilacije za sve one koji imaju albume ov­og benda je apsolutno bespotrebno. Ovde nema ničeg novog. Za sve one koji žele da se upoznaju sa ovim bendom, ova kompila­cija je prioritet, pun opasnih komada na ko­jima vredi učiti. Meni lično bi bilo zabavnije da su stavili i snimke nekih pesama sa "ak­ustičnih" nastupa, kao i bonuse sa Japanskih Cd izdanja... a možda spremaju i The Ra­re Best Of... ipak se treba osigurati za staros'.
No glavni moto ove retrospektive je oličen u stihu "from Chuck Berry To the Rolling Sto­nes, from Little Richard to the Ramones", ("This One's For R'n'R") i ovaj bend samo lju­di koji poštuju ovaj postulat i treba da slušaju. Amin!