Baš dosta godine je trebalo Miljenku "Mike" Matijeviću, da opet krene u muzičku avanturu. To dosta se broji sa četrnaest godi­na, od kojih su mnoge prošle pune muka za profil muzike koji je Miljenka proslavio kao odličnog pevača. Samim tim, bilo je i logično da Miljenko pro­nađe novi muzički put kojim će se kretati, a da opet ne uvredi "stare fanove" (ako su takvi preživeli ova muzički turbulentna vremena). I dogodilo se "Good2BAlive", kompletno au­torsko i produkcijsko delo gospodina Matijevića.
Početna pesma "Samurai", baš kao i sablje tih starih Japan­skih ratnika, britko seće svaku vezu sa poprilično pompez­nom prošlošću koju su Steelheart kao bend imali. Matijević, danas, gradi kompleksne pesme, briljantno postavljene i pr­oducirane, potpomognute današnjom tehnologijom kao sre­dstvom, a ne kao robujućim elementom i uspešno ulazi u za­mršen svet koji se nalazi negde između Led Zeppelin i Qu­eensryche nasleđa. Udarci, salva teških akorda i dalje visok vokal (ali ovoga puta sa vešto izbegnutom iritantnošću) i dra­maturgija koju pesme imaju nudi neodoljiv materijal za sve one koji žele da čuju nešto što se može okarakterisati i kao progresiv rock, hard-rock da se ne lažemo. "Lol" i "Buried Un­kind" su najbolji primeri za takvo tretiranje pesama, a lakoća kojom Matijević vlada svo­jim glasom (a tek što je sam sebi otpevao prateće vokale) je zadivljujuća.
Ovom teškom, uglavnom, mid-tempo hard-rock napadu su brižljivo i pametno dodati i ži­čani instrumenti kojima je prevashodna uloga da nadograde grandioznost kojom pes­me zrače ("Twisted Future", "Good2Balive (orch)".
Za sam kraj ovog poprilično nepredvidivog i hrabrog albuma, odabrana je akustična ver­zija naslovne numere koju začinjava i hor koji i samom Miljenku daje do znanja da je dobro što je živ. Da, upravo tako, ovakve ploče se rade sa razlogom, a sam život je mož­da najbolji mogući razlog. Briljantno i nadasve iskusno.