Odavno, stvarno odavno nisam čuo album čoveka/grupe koji izlazi iz već utemeljenih okvira u kojima se danas kreće muzi­čka scena ili žnar u kome se deluje. Retki su umetnici/autori koji sebi uopšte žele da dopuste taj luksuz, posebno sada u vreme tzv. "svetske ekonomske krize". Čovek kome hrabrost očigledno ne nedostaje a koji sasvim sigurno nije pop se odlučio da napravi jedan radikalan potaz, na uštrb "godfather of punk" etikete. I upravo u tom činu leži punk. Iggy majstore!
Inspirisan knjigom Francuskog pisca Michela Houllebecka, Iggy je odlučio da napravi sopstveni soundtrack, koji se za vaskoliku populaciju sasvim šokantno kreće u dijapa­zonu od ogoljenog pristupa šansonama, swing-jazz-a, country-a, bluesa, pa čak i malih primesa elektronike ("Party Time") do jednog oporog komada ("Nice To Be Dead") koji zvuči očekivano od strane autora ovog nesvakidašnjeg albuma.
Uvodno "mrmorenje" gospodina Iggy-a na francuskom jeziku sa neskrivenim anglo-saksonskim akcentom uvodi u odličnu ob­radu "Les Feuilles Mortes" koju su nekada davno pevali Edith Piaf i Yves Montand. Raskoš glasa, koji je na prethodnim ost­varenjima morao da bije bitku između ba­raža električnih instrumenata, ovde dobija na svoj svojoj snazi i velelepnosti. Mome­nat kada saksofon dobija svoj deo na ne­dostižan način priključuje sliku kafića u suton na levoj obali Sene. Žitan se pod­razumeva. Bolno, a opet lepo i sasvim, sasvim iskreno. "I Want To Go To The Beach" se sasvim logično nastavlja na zadati mid-tempo a emocije provejavaju kroz toplotu IGGY-evog glasa. "King Of The Dogs" je nesvakidašnji izlet u jazz-swing. "Spanish Coast" po svojoj atmosferi može da povuče i na Morphine-ovu "Empty Box", ova pesma pluta i svojom mirnoćom jednostavno oplemenjuje trenutke dok traje. Hipnotička "Je Sais Que Tu Sais" priziva duh T-Bone Burneta. Prosto je neverovatno kroz šta sve Iggy prolazi na ovom albumu i to čini sa neverovatnom lakoćom.
Iggy-evo dosadašnje iskustvo (a toga ima i za više života) se bez ikakvog prenemaganja čuje kroz interpretaciju na"Preliminaires" i to je ono što je neprocenjivo na ovom albu­mu. Sklon sam tvdiiti i da je Iggy samo odrecitovao "Prelimiaires", da bi i u tom slučaju bio briljantan album... a, tek ovako.
Neočekivano samim tim i briljantno. Bravo za svih dvanaest komada!