Fascinacija Babylonom ili Vavilonom kao mitskim gradom u kome je sve moguće, kod HM bratije je reodvna pojava, te se ne treba ni malo čuditi što je neprikosnoveni lider sastava W.A.S.P, Blackie Lawless odabrao to ime za svoj novi ko zna koji po redu album. Ne mogu da se setim koliko je Vavilonskih vrtova bilo u tom nesta­lom gradu, ali na albumu "Babylon" to mogu sa sigurnošću tvrditi se nalazi devet kom­pozicija. Sedam autorskih i dve obrade koje se kliču "Burn" (Deep Purple) i "Promised Land" (Chuck Berry). Prvu od te dve obrade "Burn", Blackie je uz pomoć svojih saradni­ka: sada već ustoličenog basadžije Mike Dude, odličnog mada klišeiriziranog gitariste Doug Blaira i bubnjara Mike Dupke-a, sveo na normalnu meru. I tu je upravo ubrao jed­an dobitni poen. Izbegao je egocentrizam koji Blackmore u ono doba nije, ali je Blackie zato fulao u jednoj stvari: na ovoj verziji je žarko želeo da zvuči kao Coverdale. Šteta jer bi baš njegova osobena vokalna histerija bila idealno rešenje za ovu inače odličnu obra­du. A Chuck Berry je doživeo maltene nikakvu promenu, r'n'r je uvek r'n'r i možda je ovo samo jedan od načina da Lawless oda počast čoveku koji je pokrao Michael J. Fox-a (jeste videh ja to u filmu). Ipak, "Promised Land", nema nikakve veze sa ostatkom al­buma. A kada smo kod ostatka albuma, njega otvara "Crazy" odlična pesma a po uvod­nom rifu (malo ubrzanom) vrlo bliska W.A.S.P. klasiku "Wild Child". "Live To Die Another Day" ima pumpajući ritam, kome je Blackie sklon od albuma "Headless Children". Fas­cinacija Maidenima, možda, ali kod W.A.S.P.-a funkcioniše bes­prekorno. Upravo besprekorno se odvija i ostatak materijala, sve je na svom mestu za nepunih 47 minuta, što otprilike i predsta­vlja krajnji domet percepcije koju današnji slušalac ima usled brzog protoka informacija. No, da bi sve bilo potaman, Blackie Lawless je opet napisao jednu baladu "Into The Fire" (koja done­kle liči na "Sleeping In The Fire") i sasvim sigu­rno dobio još je­dan poen kod onih koji vole da drže uključene mobilne telefone tokom "sentimentalnog" dela koncerta.
Ukratko, od sedam novih pesama, svih sedam funkcioniše bes­prekorno. Blackie Lawless je u sjajnoj formi i neka slobodno po­zajmljuje od samog sebe, napisao je on dosta hitova u okviru ža­nra kome pripada, eto već više od četvrt veka. Očekivano, ali vrlo ugodno, a Vavilon... pa neka gori...