Žena koja i dalje izgleda u skladu sa svojim prezimenom (bui­lt to last, što bi rekli), svoju muzičku karijeru je započela zajed­no sa Joan Jett u bendu Runaways (dalekih i davnih sedam­desetih prošlog veka, kako to surovo zvuči danas), nedavno je posle petnaestogodišnjeg zatišja objavila novi CD, šarmantnog naziva "Wicked Won­derland". Zbog petnaestogodišnje pauze, mnogi su verovatno zaboravili na plavokosu gospođu Ford. Upravo zbog tih petnaest godina pauze, ovaj album sadrži tačno petna­est novih pesama u za gospođu Ford/Gillette novom pakovanju.
Ne treba zaboraviti da je Lita Ford za razliku od njene koleginice drskog stasa, glasa i stava, oduvek bila naklonjenija umerenoj struji u muzici. Po principu sve što može da se pusti na radio stanicama dobro dođe. Ta formula je na "Wicked Wonderland", bar u nekoliko uvodnih pesama brutalno presečena. Na ovom sedmom studijskom albumu gospođa Ford je započela svoje eksperimentisanje sa industrial zvukom (poliranim ta­man koliko treba), što niko nije očekivao od nje. I baš tu je stekla ogromnu prednost u odnosu na druge takmace. Naime gospođa Ford se ne libi nijednog trenutka na ovoj pl­oči da pokaže kako može da se snađe i sa relativno novim stremljenima i da kroz njih pronađe rešenja za svoje opet "pop"-ične pesme. "Crave", "Piece " i odlična "Patriotic S.O.B." sa sve zakletvom na početku nude vrlo prezentan pristup muzici. Ne treba ni su­mnjati da je ovakvom albumu pečat dao i njen sadašnji muž (prateći vokali, gitare, ko-produkcija) Jim Gillette (ex-Nitro), vodeći je sigurnom rukom kroz vreme sadašnje. Ah, da, i balade su prisutne (na moju žalos') ali ne treba prebegnuti činjenicu da je jedini hit gospođe Ford u toku dosadašnje karijere bila upravo balada koju je snimila zajedno sa glavom porodice Osbourne (a da nije Sharon), Ozzy-em. Beše to "If I Close My Eyes For­ever". Na "Wicked Wonderland" ima sličnih pesama u novom pakovanju za sve sa slo­mljenim srcima. Ja više volim rockersku/industrial stranu ovog sasvim dobrog albuma.
Povratak otpisane!