Šestorka istočnih Berlinaca: Tim (vokal), Richard i Paul (gita­re), Oliver (bas), Christoph (bubanj) i Christian (klavijature) je na svom šestom studijskom albumu i dalje u jedinstvenom muzičkom raspoloženju koje se kreće od koketiranja sa ele­ktrom do opakih (ali ne dovoljno glasnih) HM rifova ("Ramm­liede", "Waidmans Hell"). Generalno gledano, od Rammste­ina uvek znate šta možete da očekujete i to je to. "Liebe Ist Fur Alle Da" po koncepciji zvuči kao i svaki Rammstein al­bum, ali mnogo prijemčljivije prosečnom slušaocu i mnogo manje "nadrkano" nego što se od njih očekuje. Dakle, finan­sijski novci su u pitanju. I ako je to merilo onda su ova šesto­rica istočnih Berlinaca uradili pravu stvar.
Ovaj album po svom zvuku ima da se proda u iha-ha miliona (i već ide ka tome), kon­certi koji su eksplozivni (ja i dalje pamtim izvanredan nastup iz 1998, jedan od najboljih koncerata kojima sam prisustvoavo u životu) će biti krcati. Dovoljno, nije li. Njima vero­vatno jeste, meni eksplozivnost na albumu nedostaje. Grandioznosti nastale na odlič­nim pasažima klavijatura ima dovoljno. Tim Lindemann i dalje pleni svojim muskula­turnim vokalom. Prelazi na bubnjevima su svedeni na najjednostavnija moguća reše­nja (bravo!), ali kompletan "nadrk" u zvučnoj slici nedostaje.
Da ne bude zabune, Rammstein su jedan od retkih nemačkih bendova koji ume da bude duhovit, dvosmilsenost se ne dovodi u pitanje i na tome odlično grade tekstove, koje imaju veliki hit potencijal (mnogo veći nego na "Raise, Raise"), ali manjka snage ili ona možda leži u dodacima uz specijalno pakovanje albuma?
"Liebe Ist Fur Alle Da" je jedna sigurna i na parametrima ponude i potražnje kao i kroz očekivanu dramatiku napravljena ploča. Na žalost bez ikakvih iznenađenja, ali ima li ih uopšte u ljubavi?