Sredinom devedesetih godina prošlog veka (da ne napišem milenujima) u zemlji Srbiji se dogodio talas bendova koji su na trenutak mogli da vrate veru u muziku koja nastaje iz po­trebe umetnika da nešto kaže, a ne iz potrebe da se uzmu fi­nansijski novci (koji ni tada a ni sada nisu bili nešto veliki, za rock krug delovanja). U sklopu takve situacije magazin Vreme, te njihov podlistak Vreme zabave, kasnije evo­luiran u XZ je orgaanizovao nekoliko koncertnih dešavanja pod zajedničkim imenom "Groovanje". U to doba to je bilo zabeleženo na kasetnim izdanjima. Skoro petnaest go­dina kasnije materijal sa oba kasetna izdanja (minus nekoliko snimaka, izgubljeni dat-ovi, masteri, šta li?) se pojavio u formi CD-a, na žalos' grafički katastrofalno opremlje­nog (materijala za doradu ima napretek).
Šesnaest koncertnih snimaka (razli­čitog kvaliteta) šesnaest različitih be­ndova sa raznih tada gradskih r'n'r lo­kacija daje uvid u presek tadašnje scene koja se kretala od under­gro­u­nda preko kvazi alternative do pop-a. Neki od predstavljenih bendova i da­lje egzistiraju sa promenljivim uspe­hom. Neki su opet odlučili da više ne sviraju. Činjenica je da su tada svi pre­dstavljeni bendovi a to su: Dire­k­to­ri, Novembar, Kristali, DLM, Dža ili BU, Ništa ali logopedi, Familija, babe, KKN, D. Dub, Scarog, Bjesovi, Goblini, Eva Bra­un, OPO i Atheist Rap, bili u nezadrživom naletu, kako sopstvene kreativnosti, tako i koncertne ubojitosti. Na ovom izdanju je to sasvim uredno (ne i preterano kvalitetno) zabeleženo.
Vrhunac po meni je svakako koncertna verzija "Cipjonke" i "Snayka" od Atheist Rap-a, a sveobuhvatno, ovaj CD je dokument koji govori o tome da u nekom sumanutom vre­me­nu nije bilo bitno svirato ibrade da bi bend imao publike na koncertu. Hoće li se taj deo, ikada vratiti ili smo osuđeni na razne tribute izdanke?
Dokumentarno i sada već nostalgično!