Vince Neil Wharton pevač sku­pine ljudi poznate pod imenom Motley Crue, je rešio da ove 2010. Godine, u svojoj 49-oj godi­ni života objavi svoj treći studijski (četvrti ukupno) solo album.
Tačno petnaest godina je proteklo od prethodne ploče "Carved In Stone" koja ni dan danas ne zvuči previše uzbudljivo.
A, tatui i tekila? Vince Neil ima i jedno i drugo. Gomilu tatua na sebi i svoj vlastiti tekila brend, koji je dostu­pan u njegovim "Dr. Feelgood's" barovima širom Am­erike. Dakle, naslov albuma je krajnje opravdan. A ono što se nalazi na albumu se može opravdati kao danak sopstvenim uzorima.
Dve nove pesme su uvodna (naslovna) "Tattoes and Tequila" i "Another Bad Day". Urađene u skladu sa poslednjim Sixx A.M./Motley Crue albumima, što će reći, njih su napravili Marti Frederiksen, Sixx, James Michael uz malu pomoć Tracii Guns-a, lepo, očeki­va­no i dovoljno kvalitetno. Tačno su pogodili šta gospo­di­nu Neil-u leži. Iznenađenja nisu potrebna, čak su nepoželjna u Vinceovom slučaju. Međutim on ih je napravio sa samim izborom obrada koje čine ostatak albuma, a njih ima (ako računamo i bonus) ukupno deset. Vince Neil je uz pomoć sviračkog tima (eki­pa iz Slaughter u sastavu Dana Sturm (bas), Jeff Blando (gitara) i Zoltan Chaney (bu­banj), uspeo da udahne svoje (u nekim momentima predvidljivo) viđenje pesama koje nisu bile hit na "prvu". I hvala mu na tom izboru. Lepo je prisetiti se nekih odličnih stvari kao što su "Another Piece Of Meat" (Scorpions), "AC/DC" (Sweet, mada je verzija Joan Jett nepreje..va), "Nobody's Fault" (Aerosmith) ili pak "He's A Whore" (Cheap Trick). Sa te strane Neil je napravio odličan presek pesama koje su na njega, a i na još neke uti­cale u sedamdesetim godinama prošlog veka, i što je najvažnije nijednu pesmu nije "os­krnavio", ali ni preterano "obradio", čak je i verzija pesme "Viva Las Vegas" od Pre­sley-a, uprkos dodatom ubrzanju zadržala poštovanje originalne ideje.
Čista i glasna produkcija (uprkos uvlačnju pevanja preblizu matrici) je obavila svoj po­sao. "Tattoes & Tequila" je album koji je samom Neilu očigledno poslužio kao odušak i kao odskočna daska za novu samostalnu turneju, na kojoj će očigledno hteti da se za­bavi. Samo da ne pretera sa tekilom.
Sasvim pristojan skup obrada, a za naredni "pravi" solo album će se očigledno još du­go čekati.